О књизи: 2011 / Међуратни период стваралаштва Лава Гомолицког (1903–1988), који је у последњим деценијама свог живота стекао славу као Пољак писац и књижевни критичар-русиста, остао је практично непознат. Ова публикација, заснована на архивској грађи откривеној у Пољској, Чешкој, Русији, САД и Израелу, открива један аспект писчеве појаве који је раније остао у сенци – велики скуп његових дела насталих 1920-их и 30-их година 20. века. Волињу и Варшави, када је био руски песник и постао централна личност у емигрантском књижевном животу. Други том, уз песме разбацане по периодици и које су остале у рукопису, као и варијанте текстова смештених у првом тому, обухвата вредне поетске документе: обимни полузавршени аутобиографски роман у стиховима „Ковид“ и књигу преводе које је песник приредио под немачком окупацијом (урађено у оригиналној величини – слоговни стих) „Кримски сонети” Адама Мицкјевича. У додатку поетском делу налази се збирка, прештампана из јединог сачуваног примерка, „Песме Лева Николајевича Гомолитског” (Острог, 1918) – књижевни првенац петнаестогодишњег тинејџера. Књига такође садржи преписку између Л. Гомолитског и А.Л. Бем, В.Ф. Булгаков, А.М. Ремизов, Довид Кнут и др.